ТЕРАПИЈА ЖИВОТИЊАМА

Љубитељи животиња често наглашавају да животиње имају лековито и благотворно дејство на човека. 19. јуна у Дому омладине Београда, на трибини посвећеној терапији животињама присутни су имали прилику да говоре о својим искуствима са животињама и њиховом утицају. О овој теми је говорено са становишта ветерине, затим из угла пионира хипотерапије у Србији, са научног становишта, и из угла представника коњичког спорта, као и психолога. Покренут је низ питања о добрим странама присуства животиња у процесу лечења и друштвеном значају инклузије особа са специјалним потребама, али и особа са другачијим проблемима и животним околностима. Јавност је упозната са тим да ће и у Србији ускоро бити могуће да се особе са специјалним потребама укључују у посебне програме терапије помоћу дресираних паса, како изгледала таква терапија и које су предности укључивања напуштених паса у такав пројекат?

Др. Маријана Вучинић са Факултета ветеринарске медицина говорила је о првим забележеним примерима благотворног дејства животиња на пацијенте. Тако је рецимо пас Сигмунда Фројда, чау чау по имену Јофи, често био присутан у ординацији током његових сеанси, а у белешкама оца психоанализе записано је да су због присуства пса пацијенти били опуштенији и спремнији на разговор о тешким темама. Присуство пса који није показивао неслагање и неодобравање, забележио је Фројд, код пацијената је стварало осећање сигурности и прихватања. Животиње се од давнина користе у третману многих здравствених поремећаја код људи. Било да се користе у рекреативне или терапијске сврхе, животиње доприносе очувању и побољшању општег здравственог стања, односно физичког и менталног здравља. Код појединих, тешких болести, укључивање животиња у третман олакшава ток болести. У терапији болести људи помоћу животиња могу да се користе готово све врсте животиња. Несташица животиња није могућа као што је то случај са несташицом лекова. Законом о здравственој заштити и Правилником о традиционалној медицини терапија животињама засад није обухваћена, иако је у многим државама и званично призната. О ефектима који се постижу овим видом терапије говорили су стручњаци који су објаснили и који све видови терапија у којој суделују животиње постоје. Било је речи и о томе да приликом спровођења терапије, животиња сама започиње неку акцију, стимулише чула (додир, слух, вид, мирис и кретање), а код пацијента то буди читав дијапазон асоцијација, осећаја и реакција, што доводи до изражавања емоција на којима се затим може радити у склопу терапије.

Оно што је најважније за развој овакве врсте терапије у нашој држави, програм ''Хипорехабилитација'' акредитован је 2008. године од стране Републичког Завода за социјалну заштиту односно Министарства за рад и социјалну политику Републике Србије и намењен је едукацији стручњака у установама социјалне и здравствене заштите у Републици. Почетком 2010. на београдском Хиподрому је завршен и специјални мањеж (простор за јахање) за извођење програма, са посебном рампом за приступ инвалидних особа.

На трибини је такође било речи о напорима људи који се залажу за примену хипорехабилитације која представља специфичну интеграцију социјализације, психолошке и физикалне терапије особа са инвалидитетом, као и значају увођења садржаја инклузивних спортско-рекреативних активности примерених особама са инвалидитетом који позитивно утичу на њихово психофизичко стање и значајно утичу на квалитет њиховог живота који често проводе у изолацији (пројекат „На коњу је корак лакши“). На крају, позитиван утисак оставља чињеница да у нашој земљи постоје људи који упркос свим тешкоћама и објективним неповољним околностима, ипак унапређују однос човека према животињама, и на обострану корист подижу квалитет живота и једних и других.

Фотографије преузете са www.zivotinjsko-carstvo.com

TOP