Тoпола

Планинским путевима Букуље и Венчаца, па кроз романтичне винограде и непрегледне ливаде досегните Тополу, где ћете обићи задужбинску Цркву Сетог Ђорђа, смеле и необичне архитектуре, изграђену у српско-византијском стилу, виле краљевића, музеј и још много тога.

  • Дужина трасе: 35 км
  • Трајање туре: 10 -12 сати

Извор: ТО Топола

ТОПОЛА ОПЛЕНАЦ СРБИЈА РИЗНИЦА

Црква Светог Ђорђа на Опленцу

cropped Untitled 6

представља објекат аутентичне лепоте и рафинираног изгледа. Грађена као храм  и маузолеј владарске породице Карађорђевић, она доминира крајоликом у који се уклапа како префињеним изгледом тако и материјалом од ког је сачињена, а чија белина у контрасту са зеленилом шума око ње и плаветнилом неба, представља савршени склад.
Задужбинска Црква Сетог Ђорђа, смеле и необичне архитектуре, изграђена је у српско-византијском стилу. То је петокуполна грађевина, са великом главном куполом и четири мање, које су нешто ниже и налазе се на крајевима равнокраког крста.

Испод главног кубета налази се масивни полијелеј од бронзе пречника 9 метара, тежак 1500 килограма. Наопако постављена круна у полијелеју симболизује тугу српског народа због пропасти српског царства на Косову 1389. године.

У Опленачкој цркви сабране су копије из 60 српских манастира. У мозаику је урађено 725 сликаних композиција (513 у храму и 212 у крипти) на којима се налази 1500 фигура. Укупна површина мозаика је 3 500 м². Уграђено је око 40 милиона стаклених коцкица, које имају 15 хиљада нијанси боја, а израђене су у Италији и Немачкој.
У крипти се налази 39 гробница са надгробним плочама од дечанског оникса. На Опленцу је сахрањено двадесет два члана династије: два саркофага се налазе у горњем делу храма, у северној певници је саркофаг краља Петра И (1844 – 1921), ктитора цркве, а у јужној саркофаг Карађорђа Петровића (1762 – 1817), првог владара обновљене Србије и родоначелника династије Карађорђевић, док је у крипти сахрањено 20 чланова династије, међу којима и два владара, кнез Србије Александар Карађорђевић (1806 – 1885) и краљ Југославије Александар И Карађорђевић (1888 – 1934).
Црква и крипта представљају нераздвојну целину, која је зналачки уконпонована. Богата филигрански рађена орнаментика, савршено складан мозаик, са вешто и плански одабраним мотивима, изузетно лепе спољашњости и прецизно одабраног места где ће се зидати, својом монументалношћу и лепотом, ова црква представља бисер архитектуре и декорације тога времена.

Петрова кућа

Када су започели радови на изградњи Опленачке цркве, западно од ње, сазидана је црквена кућа, намењена пароху цркве. Зидана је по пројекту Косте Ј. Јовановића 1910. године. Постављена је као привремена зграда. Имала је шест просторија, у којима је требало да станују градитељи цркве. Испод зграде урађен је подрум за смештај алата и грађевинског мате-ријала. У њу се, међутим, први уселио краљ Петар, како би могао да надгледа радове на цркви. Зато је и прозвана Петрова кућа. Стари краљ је седео у својој столици испред куће и вредно бележио све шта је рађено.

107358012

Краљеве дневничке белешке веома су важан идрагоцен документ из кога се може видети како су текли радови, али и сазнати о свакодневном животу у Тополи. Краљ је становао у кући, уз краће прекиде, све до јесени 1915. године, када је са војском отпочео повлачење из отаџбине преко Албаније до Солуна. У овој кући му је регент Александар, током 1914. и 1915. године, долазећи из главног штаба смештеног у Крагујевцу, подносио извештаје и планове о војним операцијама. Сам краљ Петар говорио је да је волео да борави у овој кући и да се испред ње пружа диван поглед на његов родни крај и његову задужбину. Петрова кућа данас је музеј-галерија са тематским поставкама везаним за династију Карађорђевић.

ТОПОЛА ОПЛЕНАЦ СРБИЈА ЗАДУЖБИНСКИ КОМПЛЕКС НА ОПЛЕНЦУ

Поред куће краља Петра, у непосредној близини, налазе се Краљева вила и вила краљице Марије, објекти у којима данас повремено бораве чланови Дома Карађорђевић.

Краљева вила

Краљ Петар је септембра 1914. године одабрао место између Малог и Великог Опленца да се ту сазида вила. Рађена је по пројекту архитекте Александра Јанковића. Србија је међутим ушла у рат и радови су прекинути. Завршетак градње 1923. године, стари краљ није доживео. Тераса на источној страни виле је подигнута 1925. године. Вила је складно компонована, има сутерен и мансарду, и служила је као радни и резиденцијални простор, добро уклопљен са приватним простором који је користила краљевска породица.

113680711
Ентеријер је био украшен уметничким сликама (по попису из 1930. године, било их је 114), као и са три бисте. Слике су биле распоређене у холу, краљевом кабинету, краљичиној соби и на мансарди. Поред слика, истицао се и наме-штај, и то два ормана за књиге у салону, а у краљевом кабинету резбарени писаћи сто са фиокама, украшени прибор за писање, стона лампа, кожна фотеља и две полице за књиге направљене од лимуновог дрвета.
У Краљевој вили је од повратка у отаџбину до своје смрти живео принц Томислав Карађорђевић (1928-2000). Овај објекат је данас под надлежношћу Владе Србије, а у њој повремено одседа и породица Његовог височанства престолонаследника Александра.

Краљичина вила

21799736

Краљичина вила, Сеоска кућа или Вила принчева је пространа приземна зграда око које се са три стране налазе тремови који су у равни са кровом, а саграђена је 1926. године. Ова грађевина је позната као Краљичина вила или Вила принчева, јер је у њој најчешће одседала краљица Марија са престолонаследником Петром и принчевима Томиславом и Андрејом. Око виле налази се шума, која још више наглашава њену једноставну лепоту.
Краљичина вила је данас у надлежности Владе Републике Србије.

ВИНОГРАДАРЕВА КУЋА

125831832

Како је тополски крај увек био познат по виноградима, на Опленцу је близу задужбинског комплекса подигнута кућа за виноградара. Зидана је у традиционалном шумадијском стилу, а налази на северној падини Опленца. Њени подруми су укопани у благи нагиб земљишта, а има и простран трем. Подигнута је 1911. године и у њој је извесно време живео управник краљевских винограда. Данас њене просторије служе као галеријски простор међу чијим поставкама је и легат познатог српског сликара Николе Граовца. Граовац је седамдесетих година прошлог века био један од првих учесника сликарске колоније у оближњем селу Липовцу. Његово упознавање са овим крајем и становницима, уродило је чврстом везаношћу за Тополу у којој је изградио свој дом и атеље.

Карађорђев град

Карађорђев град, саградио је у периоду од 1811 – 1813, Карађорђе Петровић вођа Првог српског устанка који као први владар обновљене Србије доноси економски и културни развитак Тополи. До данас је очуван: рестаурирани конак са кулом, црква са звоником и школа у којој се данас налази Народна библиотека “Радоје Домановић”.
У конаку је стална изложба личних предмета Вожда и аутентично оружје из Првог српског устанка међу којима је и оригинални Карађорђев топ познат под именом “абердар”. На топ недостаје десна ручка коју је краљ Петар И Карађорђевић искористио као основу за све крунидбене инсигније желећи да симболично повеже своју владавину са славном владавином свога деде, Вожда Карађорђа.

90852238
Црква Пресвете Богородице , у народу позната под називом Карађорђева црква, једнобродна  је грађевина са основом у облику уписаног крста. Грађена од ломљеног камена, а њен двосливни кров покривен је ћерамидом. Уз западни портал подигнута је спратна кула звонара, такође од камена, која је истовремено служила и као одбрамбена кула. Полукружна и витка, купола цркве прекривена је шиндром – плочама од храстовог дрвета. Купола је споља ортогонална, а изнутра полукружна. Црква делује прилично рустично, али се одликује изузетно складним пропорцијама. Споља је окречена белом бојом. Унутрашњост цркве, богато је осликана и са иконостасом у дуборезу, одаје утисак склада и префињености.

Карађорђева црква јесте својеврстан историјски споменик и доказ бурних догађаја у Тополском крају. У цркви, која се и данас сматра градском, свакодневно се одржавају богослужења.

Дом Карађорђевића у цркви је поставио спомен-плочу са именима ратника из овог краја, погинулих у балканским ратовима 1912. И 1913. године.
Центром утврђеног града доминира споменик Карађорђу подигнут у новије време, дело Петра Палавичинија.

Краљев подрум

Краљ Петар ИИ Карађорђевић (1923 – 1970) је у мемоарима записао да је:’’(…) грожђе обилно успевало око дома наших предака у Тополи. Брдо на коме је била кућа било је покривено виноградима. Мој деда, краљ Петар И, продао је остала имања како би ово проширио’’.
Предео око Тополе и Опленца, заиста је увек био познат по гајењу винове лозе. Погодна клима и сама конфигурација терена условила је да се житељи овога краја определе за гајење сортних лоза и справљање укусних и квалитетних вина.

kraljeva vinarija
На Опленцу су у току послови реновирања и обнове Краљевог подрума подигнутог 1931. године. Опрема и уређаји за прераду постаће део музејске поставке у овом објекту. Посебна музејска атракција биће најстарије бачве из овог подрума, лични поклони краљу Петру из 1909. године и бачве из 1922. године, венчани поклони краљу Александру И. У музејској поставци највећа је и најстарија српска винотека са једном количином сачуваних архивских вина, у оригиналном паковању у три величине (са удубљеним дном и краљевским грбом) од 1931. до 1957. године.
2004.-2006.-2007. године обновљено је 11.5ха винограда  од 38 ха укупног  земљишта под засадом у шта су улазила и два матичњака, у којима су расађиване нове врсте и чокоти.
2008. године појавиће се прва комерцијална вина у аутентичном паковању из краљевих подрума на Опленцу.

Топола

Краљ Петар Први у оквиру своје Задужбине у јесен 1914. године отвара прву здравствену установу на територији општине и шире околине "Болницу Св. Ђурђа" и економат, према пројекту арх. Косте Јовановић, данас Дом Здравља Св. Ђорђе.

У Тополи је и спомен чесма у знак сећања на Први српски устанак, затим на путу Топола - Аранђеловац спомен чесма посвећена кнезу Александру Карађорђевићу од кнегиње Катарине, позната као "Катаринина чесма",и спомен чесма посвећена палом борцу на Сремском фронту, које су и данас у функцији. У центру вароши налази се споменик "јунацима палим за ослобођење и уједињење српства у ратовима 1912-1918. године’’

TOP