Deklaracija

O DRUŠTVENOJ OPRAVDANOSTI OSNIVANJA I POSTOJANJA KONJIČKIH KLUBOVA

akti001

Ova deklaracija je polazni dokument Saveza za konjički sport Srbije, olimpijske i F.E.I. discipline kada je u pitanju nacionalna strategija u konjičkom sportu. Tekst deklaracije je podrška za osnivanje novih konjičkih klubova, podrška za opstanak i razvoj postojećih konjičkih klubova, ali i dovoljno široka i duboka argumentacija za borbu protiv svih smetnji koje bi otežavale ili sprečavale rad konjičkih klubova – članova Saveza za konjički sport Srbije.

Ovaj tekst je skup fundamentalnih načela. Svaki segment bi mogao biti velika studija u rangu vrhunskih naučnih dela. Osnovni cilj ovog teksta je najkraći mogući prikaz sa logičnom i neoborivom argumentacijom U KORIST KONJA I ZA KONJE SA LJUDIMA.

Svaka sportsko-rekreativna delatnost razvija pozitivne, društveno-poželjne osobine kod čoveka, ali je jasno kao dan da je konj, kao sportski, odnosno rekreativni rekvizit, nešto sasvim posebno. Sportski rekviziti u fudbalu, na primer, su: lopta, dres, kopačke, teren sa golovima, ali sve je to neživo, kao i u ostalim sportsko-rekreativnim delatnostima. Konj je živ, i traži svakodnevnu brigu.

Konj treba da odraste bar do punih četiri godine da bi bio zreo za rad sa ljudima, a usput ga treba i vaspitati. Konj je skup, i skupo je njegovo svakodnevno održavanje, u svakom vremenu i prostoru. Ne možete konja odložiti na policu, složiti ga u neki ormar, ili ga ostaviti u magacinu, pa ga ne pogledati danima ili mesecima, kao što je to slučaj sa drugim rekvizitima, nežive prirode.

Konj potrebuje svoju kuću- štalu, a takođe potrebuje bar jednog slugu, koji će svoj posao obavljati bez greške. Kada posmatramo konja kao svoj rekvizit, on je ipak pre svega i iznad svega živo biće koje ima sopstvenu inteligenciju, emocije, volju, narav, socijalni život, itd. Baš ova složenost konja, kao sportsko-rekreativnog rekvizita, i jeste osnova VIŠESTRUKIH POZITIVNIH EFEKATA na odrastanje dece i omladine, ali i na standard života zrelih ljudi, pa čak i onih u trećem dobu, ma koliko nam to neverovatno izgledalo na prvi pogled.

Neosporno je, takođe, koliko konj doprinosi standardu života ljudi sa posebnim potrebama, kao i dece koja imaju teškoće u razvoju. Nema lepšeg poklona od besplatnog jahanja i vožnje zapregama za svako dete, a posebno za decu koja su socijalno ugrožena (deca bez roditelja, izbeglice, deca romske populacije, i drugi socijalni slučajevi). Ovakve divne humanitarne akcije može da sprovede u život samo dobro organizovan konjički klub.

KONJIČKE DELATNOSTI I EFEKTI NA ZDRAVLJE ČOVEKA

Efekti na fizičko zdravlje

Bavljenje konjem podrazumeva niz prirodnih pokreta bez eksplozivnih kontrakcija mišića. Kod čoveka se razvija gipkost, rad sa obe ruke i obe noge, a u prijatnom angažmanu je zapravo čitav organizam. Za vreme jahanja naročito su aktivne grupe mišića koje inače nisu angažovane u drugim sportsko-rekreativnim aktivnostima, a to su mišići u zoni karlice, unutrašnje lože, kao i Ahilova tetiva. Iz ovog oblika aktivnosti delimično proističe vitalnost i dugovečnost jahača. Osim toga, konj nas vraća na čist vazduh, sunce i vetar. Jaše se čitave godine, tako da smo izloženi i kiši i snegu, prašini i blatu, a sve to zapravo znači povratak prirodi. Ovaj povratak prirodi je najefikasnije sredstvo u borbi protiv porobljenosti novim urbanim tehnologijama. Konj tera čoveka na precizne pokrete ruku, nogu i tela, te razvija izuzetnu spretnost.

Efekti na mentalno zdravlje

Uz konja najmlađi naraštaji na duboko proživljenim događajima uče na najbrži način i usvajaju sledeće uvide:
Jasno razlikovanje uzroka od posledice.
Postupnost u mišljenju – algoritamski model razmišljanja.
Predviđanje budućih tokova događaja.
Uočavanje glavnog, polaznog uzroka u nizu događaja.
Sabiranje doživljaja u riznicu iskustva, koja se koristi kao osnova za dalje učenje.
Pozitivan transfer po pitanju uspešnog usvajanja novih znanja u drugim oblastima, jer uspešnost u radu sa konjem naročito pojačava samopouzdanje.
Što se tiče temperamenta, čovek koji se bavi konjima brzo nauči da kontroliše samog sebe i da se prilagođava konju, jer SAMO BIĆE NA VIŠEM STEPEN RAZVOJA MOŽE DA SE PRILAGODI BIĆU NA NIŽEM STEPENU RAZVOJA, a ne obratno.

Volja se neprekidno jača, jer je zapravo svakog trenutka na ispitu. Jednako se razvija i studioznost i istrajnost.

U sferi emotivnog, bavljenje konjem nas nužno dovodi u stanje saosećajnosti, a to je upravo osobina koja se sve više gubi među ljudima. SAOSEĆAJNOST JE USLOV ZA BILO KAKVU OSEĆAJNOST.

Efekti na socijalno zdravlje

Imajući u vidu da se oko konja radi u parovima, malim i većim grupama, a samo ponekad individualno, neizbežni su efekti u sferi razvoja višeg stepena saradnje, zajedništva i društvenosti uopšte. Radeći sa konjima i oko njih, čovek razvija smisao za različitost kod drugih, i po zakonu nužde postaje tolerantan.

Bavljenje konjima nas navodi na čistoću – lakše i brže se usvajaju i razvijaju higijenske navike. Takođe, dolazi do brzog usvajanja pojmova i navika vezanih za sklad boja i oblika, što nas nužno osposobljava da u životu prepoznajemo lepotu.

U sveukupnom rezultatu, konj od čoveka pravi boljeg čoveka – vraća ga u njegovu duhovnu vertikalu, i daje čoveku mogućnost da ponovo dokuči istinsku čisotu od iskona.

HIPOTERAPIJA

U najširem smisli hipoterapija je lečenje čoveka uz pomoć konja, i ako takva se odnosi jednako na zdravu populaciju, kao i na populaciju koja ima posebne potrebe ili teškoće u razvoju. JAHANJE JE NAJEFIKASNIJI ANTISTRES PROGRAM, dakle univerzalni lek za mnoge bolesti gradskog stanovništva.

Bavljenje konjima je uvažena praksa za rehabilitaciju u slučajevima bolesti zavisnosti, ali i kod resocijalizacije delikvenata.

Efekti jahanja i druženja sa konjima kod slučajeva blažih retardacija (na primer, Daunov sindrom) su izvanredni. Šta treba da se doda činjenici da hipoterapijom u pojedinim slučajevima autizma dolazi do izlečenja i uspostavljanja komunikacije sa obolelom osobom?

Šta treba dodati činjenici da deca sa cerebralnim oštećenjima uz konja uspevaju da prohodaju bez potrebe za daljim korišćenjem pomagala?

Osobama oštećenog sluha i vida konji predstavljaju izvanredno pomagalo i nesagledivu radost života.

Za osobe koje po svojoj prirodi nisu mogle da steknu standardno obrazovanje i neko zvanje u okviru zvanične nomenklature zanimanja, postoji prostor za rad, zaradu i život, uz konje i sa konjima. Ima li išta lepše od ovakvih mogućnosti za takve ljude?

Savez za konjički sport Srbije, olimpijske i F.E.I. discipline je član paraolimpijskog komiteta, što ga obavezuje da ozbiljno radi po pitanju osmišljavanja programa sa osobama koje imaju posebne potrebe ili teškoće u razvoju.

Ko je taj koji ne vidi da je ovakav pokret na planeti u žestokom razmahu upravo zato što je reč o potvrđenoj, ispravnoj društvenoj orijentaciji? Svaki konjički klub ili pojedinac koji pokazuje interesovanje da svojim radom doprinese u oblasti hipotrapije treba da bude stimulisan od strane društvene zajednice. Institucionalni monitoring nad događajima u zajednici treba brzo da prepoznaje ovakve subjekte i da im olakša opstanak i razvoj. Ometati organizovanje i sprovođenje hipoterapijskih sadržaja znači stajati na putu Srbije da podigne kvalitet života svojih građana na nivo kvaliteta života članova razvijenih društvenih zajednica.

KONJIČKE DELATNOSTI KAO FAKTOR ZAPOSLENOSTI U DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI

Prepoznajemo veliki broj zanimanja čije delovanje se prožima sa konjičkim delatnostima. U prvom redu, to su odgajivači konja, a zatim poljoprivredni proizvođači stočne hrane. Svaku aktivnost konja prate i konjički zanati, odnosno zanimanja kao što su: kovač-potkivač, sarač-sedlar, kolar, ali i druga zanimanja, kao što su: duborezac, tkač, i slično. O zdravlju konja se brinu veterinari i veterinarski tehničari. Konje transportuju specijalizovani prevoznici. U procesu edukacije, sa konjima rada insturktori, treneri, i njihovi pomoćnici. U štalama oko konja rade njihovi higijeničari, higijeničari štale i pratioci konja. U konjičkom sportu tu su operativni treneri i treneri specijalisti, radni jahači i vozari, takmičari amateri i profesionalci. Kada je u pitanju obuka dece, omladine i odraslih, sa konjima i ljudima rade sportski pedagozi. Kada je u pitanju hipoterapija, sa konjima rade specijalizovani stručnjaci za rad sa ljudima koji imaju posebne potrebe, i rad sa decom sa teškoćom u razvoju. Na sportskim takmičenjima obavezno su prisutni uređivači sportskih poligona, kao i sudije različitih rangova.

Očigledno je da je lista zanimanja veoma široka i da je sasvim jasno da su konji značajan generator po pitanju zaposlenosti, što je svakako cilj svake razvijene zajednice.

TEHNOLOGIJE KOJE SE OSLANJAJU NA KONJIČKE DELATNOSTI

Već sedamdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji je napravljena studija o ekonomičnosti različitih tipova saobraćaja. Britanci su analizirali drumski, železnički, pomorski, vazdušni saobraćaj, ali i prevoz uz pomoć konjske snage. Uporedna analiza je dala neverovatan rezultat: DVA KONJA SU NAJEKONOMIČNIJI OBLIK TRANSPORTA. Ovo naravno ne znači da ćemo odmah zaključiti kako treba da se vratimo na transport konjima, ali znači da je konj još uvek neophodan na farmama, privatnim imanjima, i uopšte u ruralnim sredinama.

Danas su najaktuelniji poljoprivredni proizvodi koji se proizvode po takozvanoj organskoj metodi, nasuprot konvencionalne, za koju smo već otkrili da nam ne odgovara u potpunosti. Upravo je konj ta savršena ekološka mašina koja u procesu proizvodnje poljoprivrednih proizvoda po organskoj metodi daje nezamenljiv doprinos, a naročito na malim poljoprivrednim površinama.

Ono što je svuda faktor broj jedan protiv držanja konja jeste konjska balega i stajnjak, a upravo ovaj proizvod je izvor mnogostrukog bogatstva. Kao prvo, nema čistijeg sastava fekalija od konjske balege, jer je reč o sastavu koji proizilazi iz zrnaste (žitarice) i kabaste hrane (razni tipovi sena) i vode. Sam stajnjak se može koristiti, što je slučaj u razvijenim ekonomijama, na sledeće načine:

Prirodno đubrivo
Briketiranjem se dobija izvanredno kalorično gorivo
Kompost pravljen od konjskog stajnjaka je sjajna osnova za proizvodnju pečuraka
Kvalitetan humus može se dobiti radom kalifornijskih glista koje prerađuju ovakav sadržaj
U kombinaciji sa drugim tipovima stajnjaka, jednostavnim tehnološkim postupkom, dobija se prirodni gas niže oktanske vrednosti, ali upotrebljiv kao energent za domaćinstvo
Ako samo odlažemo stajnjak, i još to radimo na neuređenom odlagalištu, naravno da će doći do nastajanja osoke, neprijatnog mirisa, mikrobioloških procesa, koji mogu da izazovu zaraze.
PRATEĆA OPREMA U KONJIČKIM DELATNOSTIMA

Ovo je tema koja se najkraće rečeno odnosi na sve ono što potpada pod pojam konjička industrija. Samim nabrajanjem, naturalnim opisom, bez navođenja novčanih iznosa, svakom zrelom građaninu, a posebno ljudima iz državne uprave, će postati jasno kakav generator ekonomije leži u konjičkim delatnostima, odnosno u konju kao epicentru ove teme.

Za bavljenje konjima trebaju nam: štale, hale za jahanje, ostave za hranu i opremu, ispusti, manježi, parkuri, staze za jahanje, poligoni za obuku, konjičke medijateke, opreme za jahanje i prezanje, zaprežna vozila različitih tipova, šume, livade, parkovi, struja, voda, grejanje, odeća i obuća za konjare, kako radna, tako i paradna, alati za rad u štali, preparati industrije veterinarske i humane medicine, foto i video tehnika, itd.

Svaka navedena i nenavedena činjenica je agregat-pokretač ekonomskoj razvoja one zajednice koja ozbiljno shvata šta znači pojam konjička industrija. Studijama o konjičkoj industriji su se već pozabavili umni ljudi, od Švedke do Australije, i od Amerike do Japana. Učešće konjičke industrije u bruto nacionalnom proizvodu penje se i do nekoliko desetina procenata. To je naročito vidljivo u ekonomijama velikih zemalja: Britanija, Nemačka, Australija, SAD, ali i manjih zemalja, na primer Holandije. Nama u Srbiji će biti izuzetno teško da postavimo ekonomski model praćenja faktora konjičke industrije i njenih efekata na prirodne tokove, pa nam se zato čini da ne treba obraćati pažnju na ovu oblast. Ako bi se u ukupne privredne tokove uključile i sve ostale usluge unutar svih konjičkih delatnosti, tada su efekti konjičke industrije još značajnije uvećani. Reč je o zaista ozbiljnom razlogu da se državni organi bave pitanjem položaja konjičkih delatnosti u privrednim i društvenim tokovima Srbije. Prenebregnuti ove navode, znači biti slep kod očiju.

KONJ KAO BIOLOŠKO BIĆE ZASLUŽUJE PUNU PAŽNJU SAVREMENOG ČOVEKA!

Prošle su hiljade godina od momenta prve domestikacije konja. Od tada, pa sve do danas, konj je bio najpre važan elemenat ishrane ljudi, a kasnije sve više nezamenljiv partner u svim delatnostima čoveka, zbog svoje vučne snage, snage nošenja tereta i brzine. Konj je nadasve oduvek bio odan i bez ostatka predan čoveku. Prva usavršena borna kola su poznata ljudima već punih četiri hiljade godina. Slobodno se može reći da prostori i narodi gde se nije odomaćio konj nisu, u civilizacijskom smislu, mogli da odmaknu od svojih početaka, što se vidi u delovima Afrike i Australije. Evropa svoj razvoj u velikoj meri duguje i konju. Dakle, svako od nas, po nepisanom moralnom pravilu, nosi sa sobom DUG PREMA KONJU. Supremacija automobila nad konjem se odigrala u periodu kraćem od sto godina unazad. Slobodno možemo reći da danas najveći broj vlasnika automobila vidi u svojim limuzinama „prestižnog ljubimca“, a auto je zapravo nasledio sve funkcije radne i paradne zaprege.

Mi smo dužni da sačuvamo svaku stvorenu rasu konja, i to jednako prema svojim precima, kao i prema samim konjima. Trebalo bi da stvaramo i nove rase za nove namene, jer u naše vreme dominira konj u svojstvu sportskog i rekreativnog rekvizita. Tek unazad nepunih četrdeset godina, čovek je otkrio hipoterapiju, i uobličio je u sistem lečenja. Zašto da se ne proizvede rasa konja, koja će najviše odgovarati hipoterapeutskom radu, ako je to moguće?

ODAKLE PRAVO ČOVEKU DA ZABORAVI NA SVE DOBROBITI KOJE MU KONJ DAJE?

KONJ KAO MOTIV U KULTURI

Ne bez razloga naš srbski rod ima specifičan odnos prema konju od davnina. Nisu u pitanju pesme i priče za decu o raznim konjićima, već nešto mnogo dublje. Dovoljno je istaći da tek sredinom devetnaestog veka zabranjuje sahranjivanje konja zajedno sa konjanikom – junakom. Razlog za ovakvu neuobičajenu odluku je bio sasvim opravdan, jer smo gubili najkvalitetnija grla zbog starinskog običaja, a to je unižavalo nivo kvaliteta ukupnog fonda konja. Veliki procenat naših ljudi neće ni da okusi konjsko meso, iako se pouzdano zna koliko je to meso zdravo. Ovakvo ponašanje kod Srba je uslovljeno shvatanjima koja potiču iz dubokih davnina. Za nas, Srbe, konj je oduvek bio svetinja posebne vrste. On je opevan u junačkim pesmama, kao Šarac kraljevića Marka, Jabučilo vojvode Momčila, Kušlja hajduk Veljka Petrovića, itd.

Konj je oduvek bio izazov za vajare, pa su centralne pozicije trgova označene baš figurama konja, kao na primer, spomenik Knjazu Mihailu, podignut povodom oslobođena Srbije od Turaka, ili specifična kompozicija konja i ljudi ispred Skupštine Srbije.

Konj je prikazan na slikama velikih umetnika, ali i na ikoni, jer Sveti Georgije ubiva aždahu jašući konja. Ova scena je zapravo ponovljena praslika junaka Belerofonta, koji, jašući pegaza (krilatog konja iz Zevskovih nebeskih štala) ubija neman himeru u zemlji Likiji, čiji je glavni grad bio Srb, izgrađen na reci Srbici. Ova priča je velika zagonetka, i krije moćnu istinu o svetu i životu.

Srbi jašu konje za Božić i o drugim hrišćanskim praznicima. Mnogi nama srodni narodi su prinosili bele konje kao žrtvu vrhovnim božanstvima. Većina junaka i vladara se prikazuju na konju, i to najčešće na belom. Ozbiljna je i važna činjenica da je zvuk konjskih kopita značajno uticao na elemente muzičke kulture, kao ritmički obrazac pravilnih i nepravilnih ritmova. Oponašajući konjski rep, ljudi su postavljali ukrase na kape, pa i modelirali samu frizuru kada je u pitanju duga kosa. Do nedavno smo kao zvaničnu meru za snagu motora imali u upotrebi konjsku snagu. Uspomene, pretočene u priče, o nezaboravnim spasilačkim delima koje je konj uradio za svog vlasnika su bezbrojne i nesagledive, kako po svojoj raznovrsnosti, tako i po svojoj lepoti.

UMESTO ZAKLJUČKA

Da li je moguće da nekome i posle ovakvih neoborivih činjenica i dalje smetaju konji? Zašto? Da li nekim ljudima konj predstavlja nerazrešivu smetnju, ili je reč o tome da nam smetaju ljudi koji zapravo ne znaju šta da rade i kako da rade sa konjima na dobrobit svih ljudi, ali i na dobrobit konja? Upitajmo se: „Šta sve gubimo ako ne podržavamo držanje konja, osnivanje i rad konjičkih klubova u sastavu nacionalne konjičke federacije“?

Beograd, 22.12.2008.
Autor Deklaracije
prof. Srđan Došen, dipl.ekon, savetnik za nacionalnu strategiju u Savezu za konjički sport Srbije

TOP